Iz Srbije se do Grčke, a u konkretnom slučaju do Sitonije, možete zaputiti preko Makedonije, ili preko Bugarske. Ruta preko Makedonije je svakako logičniji izbor, jer je proverena, bezbedna i brža, a i najvećim delom je čini auto-put, što je njena naročita prednost. Međutim, zadnjih par godina, paralelno sa napredovanjem radova na izgradnji bolje infrastrukture, ruta preko Bugarske postaje sve popularnija.

O putu do Grčke preko Makedonije, pa i o putu preko Bugarske, moguće je na netu naći puno korisnih tekstova. Zato verujem da nema potrebe da te dve rute posebno, u okviru zasebnih članaka, obrađujem i ja. U ovom članku daću vam sve neophodne smernice i ponuditi aktuelne informacije. Više od toga mislim da je nepotrebno, a vi me slobodno demantujte, ukoliko mislite drugačije .

Potrebna dokumenta

Do 02.09.2016. godine svi srpski vozači bili su u obavezi da na putevima u Grčkoj poseduju međunarodnu vozačku dozvolu. Međutim, potpisivanjem bilateralnog sporazuma između Srbije i Grčke o međusobnom priznavanju dokumenata, takva obaveza je prestala da postoji za one vozače iz Srbije, koji poseduju novu, biometrijsku, nacionalnu vozačku dozvolu. Tačnost ove informacije potvrdio je srpski konzul u Grčkoj, ali i zaposleni u grčkoj ambasadi u Beogradu. Kako posedovanje međunarodne vozačke dozvole odavno nije obavezno ni u Makedoniji, ni u Bugarskoj, kojom god rutom da se uputite ka Sitoniji, ovaj dokument vam definitivno više neće biti potreban, što je svakako dobra vest.

Jedini i dalje neophodan dokument, pored pasoša i vozačke i saobraćajne dozvole, koji se podrazumevaju, je ZELENI KARTON, ali SAMO AKO PUT SITONIJE KRENETE PREKO MAKEDONIJE, dok za rutu PREKO BUGARSKE ZA TIM NEĆE BITI POTREBE.

Pravilo je da Zeleni karton, odnosno Zelenu kartu osiguranja, vadite kod osiguravajućeg društva sa kojim ste prilikom registracije vozila zaključili obavezno osiguranje od auto-odgovornosti. Za tu svrhu potrebni su vam: polisa obaveznog osiguranja i saobraćajna dozvola. Rok važenja Zelenog kartona vezan je za rok važenja polise obaveznog osiguranja. Nije neophodno da ovaj karton izvadite odmah prilikom registracije vozila. Dakle, možete ga izvaditi i naknadno, pre polaska na put, ali imajte u vidu da će isti, bez obzira kad ga izvadite, isteći kad istekne i vaša polisa obaveznog osiguranja. Cena Zelenog kartona, tj. Zelene karte osiguranja, kod najvećeg broja osiguravajućih društava trenutno iznosi 2.000 dinara, mada se dešava da uoči letnje sezone pojedina osiguravajuća društva podignu cenu na 3.000 dinara.

Planiranje rute

Ukoliko nemate GPS uređaj, tzv. „navigaciju“, Michelin-ov Route planner vam može biti od velike pomoći. Tu imate mogućnost da odredite polaznu i dolaznu tačku, ali i da ubacite međutačke. Takođe, ponuđene su vam različite varijante ruta (preporučena, najbrža, najkraća, ekonomična…), mogućnost biranja između više opcija puta (favorizovanje auto-puteva, izbegavanje puteva za koje se plaćaju putarine ili vinjete i sl.), biranje vrste vozila, goriva, valute… Kad sve ove parametre zadate u skladu sa sopstvenim željama i mogućnostima, dobićete detaljan plan puta.

U planiranju puta do Sitonije i nazad svim vozačima vrlo znače tradicionalne patrole emisije SAT, koje se, pored štampanog izdanja, sve češće mogu naći i na YouTube-u.

Putarine

Kroz Srbiju se plaćaju putarine, i to na više punktova, sve zavisi iz kog mesta krećete. U Makedoniji, kao i u Grčkoj, takođe se plaćaju putarine, dok je u Bugarskoj zastupljena vožnja sa vikend, nedeljnim, mesečnim, kvartalnim ili godišnjim vinjetama.

Putarine kroz Srbiju plaćaju se više nego ranijih sezona, jer je u maju 2019. godine puštena u promet nova deonica auto-puta kroz Grdeličku klisuru, a i od kraja jula 2019. godine stupio je na snagu novi cenovnik, kojim su cene putarina uvećane za 12 %, tako da je sada maksimalan iznos koji ćete platiti 2.130 dinara u jednom pravcu (računica je ovakva: 630 + 900 + 600), ukoliko sa krajnjeg severa zemlje krećete ka Grčkoj preko Makedonije, odnosno 1.740 dinara u jednom pravcu (računica je ovakva: 630 + 900 + 210), ukoliko sa krajnjeg severa zemlje krećete ka Grčkoj preko Bugarske. Zvanični cenovnik putarina kroz Srbiju možete pogledati OVDE.

Putarine kroz Makedoniju, od Tabanovaca do Gevgelije, od sredine juna 2019. godine plaćaju se na čak četiri punkta, s’ obzirom da je puštena u rad nova naplatna stanica kod Demir Kapije na novoizgrađenom delu Koridora 10, i ukupno iznose 300 denara u jednom pravcu (računica je ovakva: 60 + 80 + 60 + 100). U evrima je ukupan iznos putarina 5,5 (računica je ovakva: 1 + 1,5 + 1 + 2), što je neznatno više nego kad plaćate u denarima (dugogodišnji kurs je 61,5 denar za 1 evro), shodno najnovijoj Odluci Vlade Makedonije, kojom su cene putarina u evrima korigovane na dole. Tokom iduće godine planirano je puštanje u rad još jedne naplatne stanice na delu Koridora 10 od Demir Kapije do granice sa Grčkom, na kojoj će se putarina plaćati 80 denara ili 1,5 evro, a što će biti čak peti punkt za naplatu putarine u Makedoniji na ruti od Tabanovaca do Gevgelije. Zvanični cenovnik putarina kroz Makedoniju možete pogledati OVDE.

U Grčkoj na deonici puta od makedonsko-grčke granice do Soluna u blizini Evzonija postoji punkt za naplatu putarine (1,80 evra u jednom pravcu), a na potezu od Soluna do Sitonije naplatnih punktova nema. Takođe, ako ste se ka Sitoniji uputili preko Bugarske, na ulazu u Grčku platićete putarinu u iznosu od 2,4 evra. Zvanični cenovnik putarina na auto-putu Egnatia možete pogledati OVDE.

Ukoliko iz Srbije do Sitonije putujete preko Bugarske, izbećićete plaćanje dela putarina u Srbiji i logično svih putarina u Makedoniji, ali ćete na ulazu u Bugarsku svakako morati da kupite vinjetu za vožnju putevima u toj zemlji. Vikend vinjeta košta 5 evra, nedeljna vinjeta 8 evra, mesečna vinjeta 15 evra, kvartalna vinjeta 28 evra, dok godišnja vinjeta košta 50 evra. Zvanični cenovnik možete pogledati OVDE.

Alternativni granični prelazi

Tokom letnje sezone, a naročito početkom i sredinom letnjih meseci i vikendima, gužve na glavnim graničnim prelazima znaju da budu izuzetno velike. Zato, iako verujem da to znate, naglašavam da se višesatno čekanje na graničnom prelazu Preševo, na izlazu iz Srbije, može izbeći upućivanjem na granični prelaz PROHOR PČINJSKI, ka kojem skrećete odmah iza Vranja, kod mesta Ristovac, i vozite se narednih tridesetak kilometara do istoimenog manastira i graničnog prelaza. Bez obzira na par kilometara serpentina, kojima se spuštate u dolinu Pčinje, vredi uputiti se na ovaj prelaz, zbog brojnih benefita. Kao prvo, ali ne i najvažnije, na samom prelazu nećete čekati duže od petnaestak minuta, kao drugo, uživaćete u prelepim predelima i imati priliku da obiđete čuveni manastir Prohor Pčinjski, i kao treće, moćićete po povoljnim cenama da obedujete u odličnom restoranu, kao i da prenoćite u manastirskim konacima, ukoliko to budete želeli. Po ulasku u Makedoniju vozićete se još nekih dvadesetak kilometara do uključenja na auto-put kod Kumanova, koji vodi ka Skoplju i dalje ka Grčkoj.

Gužva na graničnom prelazu Gevgelija, na izlazu iz Makedonije, može se izbeći upućivanjem na granični prelaz Dojran. Konačnu odluku na koji ćete se granični prelaz uputiti da biste iz Makedonije prešli u Grčku možete doneti i tokom putovanja, tako što ćete na OVOM sajtu izvršiti uvid u trenutnu situaciju. Inače, brži prelaz granice nije jedina prednost upućivanja na Dojran. Tu su i uživanje u čarima Dojranskog jezera i mogućnost noćenja u nekom od brojnih smeštaja po izuzetno pristupačnim cenama. Na osnovu ličnog iskustva preporučujem vam dva smeštajna objekta, oba u Starom Dojranu, i to vilu „Stefani“, pravu oazu mira i tišine, kao i apartmane „Fuk-Tak“, sa istoimenim restoranom, plažom i plažnim barom. A što se nastavka puta tiče, gde god da ste na Dojranu prenoćili, do graničnog prelaza se nećete voziti duže od nekoliko minuta, a isti ćete za isto toliko minuta i preći. Po ulasku u Grčku, pored Kilkisa ćete se spustiti ka Solunu i nastaviti dalje ka Sitoniji.

Na graničnom prelazu iz Bugarske u Grčku (Kulata), na pravcu ka Sitoniji, gužve nema, pa nema ni potrebe za alternativnim prelazima.

Važno upozorenje

Od 27.04.2018. godine na svim auto-putevima u Srbiji meri se prosečna brzina kretanja od naplatne rampe do naplatne rampe. Strani državljani se kažnjavaju na licu mesta, na punktovima na kojima dežuraju patrole saobraćajne policije, dok se domaćim državljanima kazne dostavljaju na kućnu adresu. Domaćim državljanima uz novčanu kaznu, u slučajevima većih prekoračenja brzine, sleduju i kazneni poeni, kao i zabrana upravljanja motornim vozilima od mesec dana do 12 meseci, pa čak i kazna zatvora od jednog do 60 dana. Tolerancija ne postoji, odnosno u prekršaju ste i ako ste vozili samo jedan kilometar preko ograničenja. Ono na šta posebno treba da obratite pažnju je da su moguća nepodudaranja u merenjima između uređaja u vašim automobilima i uređaja na naplatnim rampama, te je zbog toga neophodno da ne vozite maksimalno dozvoljenom brzinom, već malo ispod nje. Inače, od 01.06.2018. godine maksimalna dozvoljena brzina na auto-putevima u Srbiji iznosi 130 km/h.

Rezime

Za kraj, za slučaj da odlučite da do Sitonije krenete preko Bugarske, predlažem da proučite OVAJ tekst i pogledate video snimke mojih forumskih prijatelja Jelene i Bate, koje ćete pronaći OVDE, na njihovom YouTube kanalu.

Verujem da sad raspolažete sa svim neophodnim parametrima za kalkulaciju troškova puta i opredeljivanje između dve moguće rute. Konačna odluka je na vama.