Grza i Resava (jun 2007.)

Autorka fotopisa: MIRARBI
Prikazane destinacije: Grza, Donja i Gornja Resava i „Moravski konaci“ kod Velike Plane
Vreme boravka: jun 2007. godine
Broj fotografija u fotopisu: 70
Redosled izlaganja: fotografija, opis fotografije, i tako redom

         

Jezero u izletištu Grza

Izletište Grza nalazi se na 19. kilometru od Paraćina u pravcu Zaječara, u gornjem toku reke Grze, leve pritoke reke Crnice, na 400 metara nadmorske visine.

Punoglavci u jezeru u izletištu Grza

U prvi mah sam pomislila da je u pitanju riblja mlađ, ali nakon proučavanja slika na netu shvatih da su u pitanju punoglavci, odnosno žablje bebice :).

Reka Grza

Priroda u izletištu Grza je zaista prelepa. Šteta što putevi nisu bolji i što smeštajnih kapaciteta ima jako malo, a kvalitetnih nikako. Hotel „Koliba“, u kojem smo planirali da odsednemo, nas je potpuno razočarao, te smo odustali od boravka u njemu, a samim tim i od dužeg boravka na Grzi, i vratili se ka Paraćinu i Ćupriji.

Manastir Svete Petke Izvorske

Nalazi se u selu Izvor, na 15. kilometru istočno od Paraćina. Podignut je 1767. godine na mestu gde se nalazio istoimeni manastir, koji su Turci porušili 1413. godine. Od 1961. godine u okviru manastira funkcioniše Dom za čuvanje i lečenje dece ometene u razvoju. O ovoj deci brinu vredne, skromne i nadasve humane monahinje.

Hotel „Plaža“ u Ćupriji

S’ obzirom da smo odustali od planiranog boravka u hotelu „Koliba“ na Grzi, potpuno neplanirano smo se smestili u ovaj hotel u Ćupriji i bili prezadovoljni.

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica nalazi se nedaleko od Ćuprije, u podnožju Kučajskih planina, u selu Senje. Zadužbina je kneza Lazara. Sagrađen je 1381. godine. Bio je ograđen čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula. Do današnjih dana opstali su samo deo severnog bedema i tri kule.

Detalj sa ulaza u manastirski kompleks

U manastirskoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg od 1989. godine, desno od oltara, trajno su izložene mošti kneza Lazara, u sarkofagu sa staklenim poklopcem, koji se izlaže očima javnosti samo nedeljom ujutru, u vreme liturgije. Fotografije unutrašnjosti crkve nemam, jer fotografisanje nije dozvoljeno.

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg

Mošti kneza Lazara su od njegove pogibije na Kosovu više puta prenošene sa mesta na mesto, kako bi bile sačuvane. Bile su smeštene u Sentandreji, zatim u manastiru Vrdnik na Fruškoj gori, u Sabornoj crkvi u Beogradu, da bi konačno bile pohranjene u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg manastira Ravanica.

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica je ženski manastir. O njemu brinu monahinje.

Crkva manastira Sisojevac

Manastir Sisojevac nalazi se 24 kilometara istočno od Ćuprije, u mestu Sisevac. Podignut je u drugoj polovini 14. veka. Smatra se da su mesto Sisevac i manastir Sisojevac dobili naziv po Prepodobnom Sisoju Sinaitu, bivšem igumanu sa Hilandara, koji je, po predanju, bio duhovnik Kneza Lazara i ktitor ovog manastira.

Tavanica crkve manastira Sisojevac

Unutrašnjost crkve manastira Sisojevac, osim tavanice, nažalost nije bogato ukrašena i dobro očuvana. Sve je dosta skromno, a zidovi su vlažni i memljivi.

Grob Prepodobnog Sisoja Sinaita

Grob Prepodobnog Sisoja Sinaita, znanog i kao Sveti Sisoje Veliki, nalazi se unutar crkve manastira Sisojevac. Srpska pravoslavna crkva Svetog Sisoja Velikog smatra zaštitnikom dece i brzim pomoćnikom u svakoj tuzi i nevolji, a slavi ga 19. jula.

Zvonik manastira Sisojevac

Pred vama je interesantni zvonik manastira Sisojevac, u prelepom okruženju.

Kompleks manastira Sisojevac

Kompleks manastira Sisojevac sređen je „pod konac“, kako bi naš narod rekao.

Sisevac

Sisevac je malo, turističko mesto sa banjskom klimom, na 360 metara nadmorske visine, na obroncima Južnog Kučaja, na samom izvoru reke Crnice, ranije zvane Belica.

Sisevac

Nekada je u ovom mestu radio nadaleko poznati hotel „Borje“, a danas su tu hotel/restoran „Potočara“ sa otvorenim bazenom sa lekovitom termomineralnom vodom, jezerom i ribnjacima.

Hidrokompleks Lisine

Hidrokompleks Lisine nalazi se u podnožju planine Beljanice, u blizini sela Strmosten, na 20. kilometru od Despotovca. Čine ga izvor rečice Vrelo, desne pritoke reke Resave, i vodopad Veliki Buk.

Restoran „Lisine“

Prvi od tri restorana na koji nailazite u hidrokompleksu Lisine je restoran „Lisine“. Raspolaže sa velikom salom, baštom na otvorenom, nekoliko soba i jednim apartmanom, pastrmskim ribnjakom i parkingom.

Okruženje restorana „Lisine“

Ambijent, u koji je smešten restoran „Lisine“, je izuzetno lep.

Pastrmski ribnjak restorana „Lisine“

Pastrmski ribnjak restorana „Lisine“ dug je par stotina metara i izdeljen na „komore“, u kojima su ribe razvrstane po veličini. Pred vama je kadar iz „komore“ sa najkrupnijim primercima.

Obronci planine Beljanice

Ovakve pejzaže bih satima mogla da posmatram.

Ovčice

Ove ovčice zauzele su počasno mesto na naslovnoj slici ovog fotopisa.

Tabla na ulazu u kafanu „Vodopad“

Kafana „Vodopad“ nalazi se koju stotinu metara dalje od restorana „Lisine“, u blizini vodopada Veliki Buk.

Bungalovi kafane „Vodopad“

Kafana „Vodopad“ raspolaže smeštajnim kapacitetima u vidu ovih simpatičnih, drvenih, jednospratnih bungalova.

Guske u dvorištu kafane „Vodopad“

U dvorištu kafane „Vodopad“ postoji mini ZOO vrt.

Kafana „Vodopad“

Ne propustite priliku da u prijatnom ambijentu ove kafane, uz huk i svežinu vodopada, probate pogače ispod sača, domaći kajmak i specijalitet nazvan „Resavska sablja“.

Prilaz vodopadu Veliki Buk

Direktno iz dvorišta kafane „Vodopad“, za svega par minuta, ovom zemljanom stazicom stižete do Velikog Buka.

Prilaz vodopadu Veliki Buk

Prići vodopadu nije nikakav problem, bar ne u suvom delu godine, kad nema padavina, a samim tim ni blata.

Tabla pored vodopada Veliki Buk

Zvanični podaci kažu da je vodopad Veliki Buk visok 18 metara.

Vodopad Veliki Buk

Smatran je najvišim vodopadom u Srbiji dok tokom 90. godina prošlog veka nisu otkriveni vodopadi na Staroj planini.

Vodopad Veliki Buk

Nalazi se na oko 380 metara nadmorske visine, na rečici Vrelo. U njegovom podnožju formirano je jezerce male dubine, okruženo bigrenim blokovima.

Vodopad Veliki Buk

Prema tipu nastanka spada u akumulacione vodopade, nastale akumulacijom bigra – monomineralne stene.

Stene u podnožju vodopada Veliki Buk

Priroda na Lisinama, a naročito u blizini Velikog Buka, je očaravajuća.

Rečica Vrelo

Izvor rečice Vrelo i vodopad Veliki Buk pod zaštitom su države kao spomenik prirode i objekat geonasleđa Srbije.

Putokaz za krčmu „Lisinski raj“

Zemljanom stazicom od vodopada Veliki Buk brzo stižete i do krčme „Lisinski raj“.

Krčma „Lisinski raj“

Ovaj ugostiteljski objekat na Lisinama specifičan je po tome što je delom smešten u pećinu, zatim po vodenici, koja je u funkciji, i po manjem vodopadu, koji se spušta preko brdašca pravo u njegovo dvorište.

Krčma „Lisinski raj“

Kao što rekoh, deo ove krčme smešten je u pećinu.

Krčma „Lisinski raj“

Svaki etno restoran ima i etno motive.

Krčma „Lisinski raj“

Tu su i lepo uređena bašta krčme na otvorenom i dvorište.

Potočić

Ovaj potočić se spušta niz brežuljak i pogoni vodenicu smeštenu uz bok krčme „Lisinski raj“.

Stara vodenica

Ljupka, potpuno uklopljena u ambijent, ova vodenica, smeštena uz bok krčme „Lisinski raj“, i danas je u funkciji.

Mali vodopad

Preko brdašca manji vodopad pada direktno u dvorište krčme „Lisinski raj“.

Dvorište krčme „Lisinski raj“

Zbog predivnog zelenila, koje odmara oči, svežeg planinskog vazduha, koji prija plućima, i mira, koji godi duši, a kojeg remete samo žubor potočića, huk vodopada i cvrkut ptica, Lisine su moje omiljeno „skriveno mesto“ u Srbiji.

Dvorište krčme „Lisinski raj“

I ovaj ugostiteljski objekat ima sopstveni pastrmski ribnjak, koji istina nije lako primetan, jer je ušuškan u zelenilo.

Pogled odozgo na vodopad Veliki Buk

Vodopadu Veliki Buk moguće je prići i odozgo.

Pešačka staza

Šteta je doći na Lisine, a ne obići i okolinu vodopada Veliki Buk.

Planinski ambijent

Krećući se pešačkom stazom, koja od vodopada Veliki Buk vodi do izvora rečice Vrelo, imate priliku da uživate u pravom planinskom ambijentu.

Planinski ambijent

Pogled sa pojedinih, više postavljenih delova pešačke staze je predivan.

Mostić

Ovo je idealno mesto za istinske ljubitelje prirode, u koje i sama spadam.

Kravica

Ko bi odoleo da ovu kravicu, kojoj dosadne mušice ne daju mira, ne fotografiše.

Stepenice do rečice Vrelo

Na više mesta moguće je spustiti se improvizovanim stepenicama do rečice Vrelo.

Rečica Vrelo

Rečica Vrelo preko manjih kaskada žuri da postane čuveni vodopad Veliki Buk :).

Rečica Vrelo

Negde je šira i dublja, a negde uska i plitka, nalik potočiću.

Nastavak pešačke staze

Pešačka staza na Lisinama je, kao što vidite, dobro napravljena i još bolje održavana.

Leptir u cveću

Pred vama je jedna od boljih umetničkih slika mog supruga.

Pešačka staza

Pešačka staza se od brdašca iznad Velikog Buka proteže tačno do izvora rečice Vrelo.

Nadomak izvora rečice Vrelo

Crveni mostić na kraju pešačke staze vodi do samog izvora rečice Vrelo.

Izvor rečice Vrelo

Pretpostavljam da je izvor rečice Vrelo bogatiji vodom u prolećnim mesecima.

Zidine manastira Manasija

Manastir Manasija (Resava) nalazi se u neposrednoj blizini Despotovca, u podnožju planine Beljanice, u živopisnoj klisuri reke Resave, desne pritoke Velike Morave.

Manastirska crkva Svete Trojice

Zadužbina je despota Stefana Lazarevića. Bio je sedište čuvene resavske škole.

Zidine manastira Manasija

Sagrađen je između 1408. i 1418. godine, kao jako utvrđenje, opasano zidom sa 11 kula.

Crkva Svetog Nikole

Na kraju našeg vikend obilaska Grze, Donje i Gornje Resave, u povratku kući, posetili smo i etno selo „Moravski konaci“ u Velikoj Plani. Na samom ulazu dočekala nas je drvena crkva Svetog Nikole.

Stara srpska kuća

Sve kuće, izložene u etno selu „Moravski konaci“, koje su ujedno i smeštajni objekti, sa pažnjom su prenete iz napuštenih srpskih sela.

Restoran domaće kuhinje

Centralna pozicija u etno selu „Moravski konaci“ pripala je restoranu domaće kuhinje.

„Pačija škola“

Čim sam ih ugledala, ovako malene, slatke i našuškane, setila sam se stihova Zmajeve dečije pesmice „Jeste l’ čuli, deco, verujte, bez šale, otvara se škola za pačiće male…“

Etno selo „Moravski konaci“

Interesantno je da je ovo etno selo sagrađeno na prostoru sa kojeg se velikoplanačka ciglana nekada snabdevala materijalom za proizvodnju opeke, a koji je, nažalost, jedno vreme služio i kao divlja deponija smeća, šuta i raznoraznog drugog otpada.

Maca

Nije čudo što se ovoj maci ne mili da napusti hlad, koji je pronašla. U etno selu „Moravski konaci“ drveća ima vrlo malo, a samim tim i hlada, što je, po mom mišljenju, njegova najveća mana.

Jezero i mostići

U etno selu „Moravski konaci“ nalazi se jezero sa čak 9 povezanih, drvenih mostića.

Patkice

Neverovatno kako su se patkice smestile u ovu žardinjeru i zauzele pozu kao za grb.

Šetačka staza

Duž jezera u etno selu „Moravski konaci“ pruža se šetačka, kamena staza za lakši pristup svim delovima etno sela.