PUTOPIS – PRVI PUT NA TASOSU (avgust 2005.)

Iz ovog putopisa saznaćete kakav je bio moj prvi susret sa najsevernijim ostrvom Egejskog arhipelaga i kako je Tasos za mene postao i zauvek ostao „ostrvo koje se voli“.

Pronalaženje adekvatne destinacije i aranžmana

Poslednjih 10 godina moj suprug i ja letovali smo u mestu Paralija u podnožju planine Olimp, jer smo zbog krize u našoj zemlji i samim tim loših finansijskih mogućnosti jedino tu destinaciju u Grčkoj sebi mogli da priuštimo, ili smo mi bar mislili da je tako. Ovog leta, sa nešto malo većim finansijskim mogućnostima, rešili smo da promenimo odredište. Želeli smo da pronađemo mesto u Grčkoj u kojem su cene slične onima u Paraliji, do kojeg se stiže autobusom (jer za avion nismo imali dovoljno novca) i to za najviše 15 sati, a koje je znatno drugačije od Paralije, naročito po pitanju plaža (želeli smo manju gužvu, čisto i bistro more). Posle dvonedeljnog istraživanja (čitanja brošura i internet foruma, obilaženja turističkih sajtova i pregledanja ponuđenih fotografija), odlučili smo se za ostrvo Tasos. S’ obzirom da nemamo položen vozački ispit, a samim tim ni mogućnost rentiranja automobila, bili smo svesni da zbog naše nužne statičnosti treba da izaberemo mesto sa lepom gradskom plažom. Takvu našu želju predočili smo radnici u turističkoj agenciji „Robinson“ i od nje dobili savet da se smestimo u Limenariju, na jugu ostrva, i to u hotel „Ralitsa“, jer se nalazi na samoj plaži. U prostorijama agencije pogledali smo brošuru hotela „Ralitsa“. Svidelo nam se ono što smo videli, ali nam je bilo čudno to što ni na jednoj fotografiji nije prikazana plaža ispred hotela. Pitali smo radnicu u agenciji da li je bila u tom hotelu. Kako je njen odgovor bio potvrdan, zamolili smo je da nam opiše plažu i iskreno kaže da li hotel ima neku manu. Dala je šturi opis i drsko nam rekla: „Jel’ vas zanima i boja zidova u sobama?“ Nismo se mnogo obazirali na njen bezobrazluk i neprofesionalizam i ipak smo uplatili aranžman u tom hotelu. Smatrali smo ako u svim brošurama piše da hotel ima 3 zvezdice, da se nalazi na samoj plaži, da su gostima na raspolaganju besplatne ležaljke i suncobrani na plaži, kao i pored bazena, da nikako ne može biti loš izbor.

Prvi susret sa Tasosom

Sredinom avgusta 2005. godine krenuli smo put Tasosa. Vožnja autobusom bila je kao i svaka druga, osim što smo na grčkoj granici nepotrebno proveli 4 sata, jer su ljudi iz agencije „slučajno“ zaboravili da obaveste jednog od putnika da nije dobio vizu, te je jadan čovek krenuo na put sa sve suprugom i dvoje male dece i još jednom porodicom pride. Naravno u Grčku bez vize nije mogao da uđe, pa je po mrklom mraku morao peške da se vrati do najbližeg motela, ostavljajući svoju suprugu i uplakanu decu da put nastave bez njega (motiv agencije za nesaopštavanje informacije da nije dobio vizu je jasan – da su mu tu informaciju saopštili ranije, pre polaska, dve porodice ne bi krenule na put sa njima, a to im nije išlo u prilog). I tako, umesto najavljenih 15 sati, put do Tasosa, isključivo krivicom agencije, trajao je oko 18 sati. Ipak, nezaboravno druženje sa mnoštvom galebova i albatrosa, koji neumorno prate svaki trajekt na putu ka Tasosu, koji su toliko pitomi da prilaze turistima koji ih hrane, učinilo je da zaboravimo umor i sate čekanja na grčkoj granici.

trajekti plove od Keramotija do Limenasa

sve smo bliži Tasosu

bliski susret

prvi pogled na Tasos

S’ obzirom da se trajektom prvo stiže na sever ostrva, u glavni grad i luku Limenas (ili Thasos town), vozili smo se autobusom još oko sat i po vremena do našeg konačnog odredišta na jugu – Limenarije. Posmatrali smo krajolik kroz prozor autobusa. Prvi utisak bio je očaravajući – bujna vegetacija (borova šuma i maslinjaci), mnoštvo malih, peskovitih uvala i divljih, stenovitih plažica i tirkizno plavo i kristalno bistro more. TASOS NAS JE NA PRVI POGLED OSVOJIO I OSTAVIO BEZ DAHA!!!

pejzaž na par kilometara udaljenosti od Limenarije

Posle ukupno 20 sati puta, konačno smo stigli u Limenariju (naravno agencijski autobus nas je ostavio na 300 metara od hotela, a vođa puta nije ni znao gde se naš hotel nalazi, te smo onako umorni i iscrpljeni morali sami da teglimo kofere i tražimo hotel). Oko 14 časova napokon smo se smestili.

Hotel „Ralitsa“ je privatni hotelčić sa 2 zvezdice (a ne 3 kako u brošurama beogradskih agencija piše), simpatične spoljašnjosti, u rozikastim tonovima. Sobe su sa kupatilom, mini kuhinjom, TV-om, klima uređajem i malom terasom. Nameštaj je skroman, ali je očigledno da su se vlasnici hotela trudili da sobe dobiju luksuzniji izgled, te su stavili draperije iznad kreveta i vrata terase, vazice sa vestačkim cvećem (ne podnosim veštačko cveće) i slike na zidove. Sve u svemu, sobe su čiste i za nijansu bolje nameštene od onih u kojima smo imali prilike da boravimo u gore pomenutoj Paraliji.

stvarna kategorizacija hotela „Ralitsa“

fotografija hotela „Ralitsa“ kao u brošurama, sa vešto izbegnutim prikazom plaže

zanimljiv detalj ispred ulaza u hotel „Ralitsa“

haotični hol, recepcija, bar, trpezarija… hotela „Ralitsa“

bočna strana hotela „Ralitsa“

bazen susednog hotela, koji smo mogli da koristimo

Kasno posle podne, tog prvog dana, nakon neophodnog odmora, izašli smo na plažu ispred hotela. Bili smo šokirani onim što smo videli!!! Gomila smeća, mulj, nešto malo peska i šljunka, prazne ležaljke i suncobrani i nijedan turista u moru. Toliko lepih uvala smo videli kroz prozor autobusa na putu od Limenasa do Limenarije, te nismo mogli da verujemo da smo mi od sve te lepote izabrali hotel sa ovako groznom plažom. Pomislili smo, dobro, tako je spolja, možda je lepše kad se uđe u vodu, a i turista nema jer je već kasno. Smestili smo stvari na ležaljke i krenuli ka moru. Zagazili smo u plićak. Voda je bila mutna, prljava i braon boje. Noge su počele da nam propadaju u mulj. Bili smo užasnuti i očajni. Odustali smo od kupanja u moru za taj prvi dan i otišli na bazen. Drska radnica agencije nije morala da nam saopšti kakva je boja zidova u hotelskim sobama, ali je bio osnovni red da nam kaže da je plaža ispred hotela neupotrebljiva, da se na njoj gotovo niko nikada ne kupa i da ćemo, s’ obzirom da nemamo vozačku dozvolu, što smo joj napomenuli, biti prepušteni svojim nogama ili retkim autobusima, ukoliko želimo da stignemo do prelepih plaža na ostrvu.

realan prikaz hotela „Ralitsa“ sa plažom ispred

grozna hotelska plaža

bliži prikaz grozne hotelske plaže

Sutradan smo videli da ni plaža u centru Limenarije nije mnogo bolja. Mala je, peskovita i sa nešto čistijom vodom od one ispred hotela „Ralitsa“. Na njoj se tu i tamo nađe poneki turista. S’ obzirom da smo znali da na ostrvu ima mnogo lepših plaža, nismo imali nikakvu želju da se tu kupamo i traćimo vreme.

gradska plaža u Limenariji

Usput smo uspeli da saznamo zašto je plaža ispred našeg hotela toliko loša, kao i plaže u njenoj okolini. Naime, u more, pored samog hotela, slivaju se potočići sa planinskih venaca iz centralnog dela ostrva, koji tu donose kišnicu pomešanu sa blatom, lišćem i granjem. U sušnom periodu, taj zemljani usek, širine od nekih pedesetak metara, koji se nalazi uz bok hotela, presuši, ali kad na planinama u centru ostrva padaju kiše, voda krene u bujicama da navire, tako da sa te prednje i bočne strane hotela ne možete ni da prođete, već morate da koristite zadnji izlaz i da do centra mesta idete okolo, preko metalnog mostića.

kanal kojim kišnica, blato, lišće, granje… stižu u more

Shvatili smo da nećemo imati odmor kakav smo planirali (plivanje, čitanje knjiga i dremuckanje na ležaljci na plaži ispred hotela) i kakav smo radnici agencije saopštili da želimo, ali, šta je tu je, nismo hteli da dopustimo da nam letovanje propadne. Zato smo kupili kartu ostrva, nabavili raspored autobuskih polazaka i krenuli u istraživanje.

Do bližih plaža (do 5 kilometara udaljenosti) išli smo peške, a na one dalje smo odlazili autobusom. Autobuske karte koštaju od 1 do 4 €. Autobusi su lepi, turistički, sa klima uređajima. Tačni su, ali retki. Red vožnje je prilično komplikovan, s’ obzirom da piše samo vreme polaska iz npr. Limenasa ili nekog drugog mesta na ostrvu, a autobusi voze oko celog ostrva, tako da sami morate da računate kada će taj autobus proći kroz Limenariju i vi ući u njega.

Peške smo odlazili do plaže Metalia, kao i do plaža u Pefkariju i Potosu.

Kompleks i plaža Metalia

Plaža Metalia nalazi se na oko 1 km od Limenarije i to iza brda na kraju mesta, tako da prvo morate da se popnete stepenicama na brdo, do stare žute palate, koja je nezaobilazni detalj na svim fotografijama Limenarije, a zatim da se spustite strmim putićem, pored napuštenog rudnika iz 18. veka, do same plaže. Plaža je neobična zbog toga što je sastavni deo kompleksa Metalia, okružena ostacima starog rudnika, ali i mnogobrojnim umetničkim delima. Tu možete da vidite zidane peći rudnika, stare metalne čekrke i ostala pomagala za otpremanje rude, brojne figure od belog tasoskog mermera, Kritski lavirint od belih kamenčića na crvenom pesku i dr. Ipak, na njoj nema svih sadržaja neophodnih turistima, tj. postoji samo jedan manji kafić i ispred njega ležaljke i suncobrani za iznajmljivanje, teren za odbojku na pesku, i ništa više. Plaža je peskovito/šljunkovita, čista, gužve nema. More je bistro, prozirno, ali zbog mnogo ravnih, pločastih, izrazito klizavih stena duž celog plićaka, ulazak u vodu nije zgodan i nije preporučljiv nespretnim osobama i deci.

stepenice koje iz luke u Limenariji vode ka kompleksu Metalia

šišarke u kompleksu Metalia

pogled sa vrha brda u kompleksu Metalia

znak formiran belim kamenčićima na crvenkastoj zemlji

pogled sa visine na plažu Metalia

Kritski lavirint

još jedan pogled na plažu Metalia

pogled na suprotnu stranu, ka Limenariji

pogled na „Palataki“

ostaci nekadašnjeg rudnika

ostaci nekadašnjeg rudnika

ostaci nekadašnjeg rudnika

ostaci nekadašnjeg rudnika

ostaci nekadašnjeg rudnika

plaža Metalia

bliži prikaz plaže Metalia

još bliži prikaz plaže Metalia

prelepa skulptura od belog mermera

Potez između kompleksa Metalia i Pefkarija

Tokom našeg svakodnevnog prevaljivanja poteza između kompleksa Metalia i Pefkarija, po najvećoj vrelini i popriličnoj prašini, a pod punom „ratnom opremom“, u misli mi je često dolazila rečenica koju izgovara mali Zoran, junak legendarnog filma „Tito i ja“, koja glasi: „Partizani su se razlikovali od drugih ljudi po tome što su voleli da se kreću po vukojebinama.“ Iako mi nije bilo lako, zbog te rečenice koračala sam nasmejana.

pogled iz daleka na kompleks i plažu Metalia

pogled na crkvicu u kompleksu Metalia

znaci Zodijaka uklesani u mermerne ploče, poređane u krug

mermerna ploča sa interesantnim natpisom, u centru zodijačkog kruga

crkvica krajputašica

pogled u pravcu Pefkarija i Potosa

vidikovac i kantina pored puta

zemljani puteljak kojim smo svakodnevno pešačili

Pefkari

Pefkari je udaljen par kilometara od Limenarije. Naziv je dobio po borovima, koji su u njemu vrlo zastupljeni („pefko“ u prevodu sa grčkog znači „bor“).

bor na ulazu u Pefkari

ulazak u Pefkari iz pravca Limenarije

nadomak glavne uvale u Pefkariju

Plaža u okviru prve, glavne pefkarijske uvale je uređena, bogata sadržajima – hoteli, restorani, ležaljke, suncobrani, mogućnost iznajmljivanja opreme za sportove na vodi (skuteri, banana, padobran kojeg vuče gliser, turistički brodić sa staklenim dnom…), škola ronjenja i dr. Jedan deo plaže je stenovit, a drugi sa sitnim šljunkom. Voda je izuzetno čista, bistra (svaki kamenčić se vidi). Ulaz u more je pristupačan, pogodan čak i za malu decu. Gužve nema. Plaža u okviru druge pefkarijske uvale je neuređena i bez sadržaja, osim na krajnjem delu ispred hotela „Alexandra beach“. Kvalitet mora i dna su vrlo slični onima u prvoj, glavnoj uvali. Broj turista je, osim ispred pomenutog hotela, znatno manji.

glavna uvala u Pefkariju

brdašce koje razdvaja dve pefkarijske uvale

deo programa „Albatross“ centra za sportove na vodi

pogled sa brdašca na glavnu uvalu u Pefkariju

pogled sa brdašca na glavnu uvalu u Pefkariju

stene ispod brdašca, između dve pefkarijske uvale

naša „busija“ u Pefkariju

pogled sa brdašca na drugu pefkarijsku uvalu

pogled sa brdašca na drugu pefkarijsku uvalu

Pefkari bi zbog lepe plaže mogao da bude dobra destinacija za odsedanje za neko naše sledeće letovanje, ali mu je mana što nema prodavnice, pekare i povoljnije restorane, tako da je tu jedina opcija uplata polupansiona ili pansiona u nekom od hotela, a to može poprilično da košta. Za one sa sopstvenim automobilom, taj problem ne postoji, jer se za manje od 5 minuta vožnje stiže u Potos u kome može da se kupi sve za samostalnu pripremu obroka.

Potos

Pomenuti Potos udaljen je oko 1 kilometar od Pefkarija. Ovo je već veće turističko mestašce. Za razliku od Pefkarija, pored hotela i restorana, Potos ima i prodavnice, pekare, fast-food kioske, mesare, ribarnice, suvenirnice, butike sa odećom i obućom, zlatare… Plaža je pristojna, peskovita, ali je na njoj velika gužva, slična onoj gužvi u Paraliji, tako da tu nismo imali želju da provodimo vreme.

pogled sa mola na gradsku plažu u Potosu

Potos noću (autor ove fotografije je Craig Manley)

Aliki

Autobusom smo odlazili do plaže Aliki, koja je 22 km udaljena od Limenarije, kao i do Limenasa, glavnog grada ostrva.

Aliki je „raj na zemlji“. Lepšu plažu u životu nisam imala prilike da vidim, a obišla sam celu crnogorsku, hrvatsku i deo grčke obale. Svojom lepotom nadmašuje čak i Sveti Stefan, Miločer i prelepe plaže u Istri. Tu postoje dve uvale, okružene brežuljcima sa bujnom borovom šumom i oleanderima: jedna vetrovita, sa nemirnim morem i visokim talasima, i druga, potpuna suprotnost prvoj, mirna uvala, bez vetra i talasa. Naravno, većina turista boravi u mirnoj uvali. Tu je more tirkizno plavo, prozirno do samog dna, čak i na velikim dubinama (idealno za ronjenje) i neobično toplo. Poželite da nikada ne izađete iz vode. Na obali je sitan šljunak pomešan sa belim peskom. Postoji nekoliko taverni duž cele plaže, u kojima se pretežno služe morski specijaliteti, kao i jedna prodavnica.

Aliki nije mesto u kojem možete odsesti, nema hotela i privatnih kuća sa sobama za iznajmljivanje (ili su takve kuće retke). To su dakle dve predivne uvale, do kojih brojni turisti dolaze automobilima ili autobusom na jednodnevni izlet, tačnije jednodnevno uživanje koje se pamti čitavog života.

Moram da napomenem da je veliki propust lokalnih prevoznika to što zadnji autobus sa Alikija u pravcu Limenarije kreće u 17 časova i 15 minuta, tako da ćete svoj izlet, ukoliko dođete autobusom, morati da prekinete baš kad je najlepše. Velika šteta.

Limenas

U Limenasu smo proveli samo jedan dan, te o njemu ne mogu da kažem onoliko koliko bi rekao neko ko je baš tu bio smešten tokom čitavog svog letovanja.

Gradska plaža je sasvim pristojna. Voda je čista i bistra, iako se nalazi u blizini luke (mnogo čistija od bilo koje plaže u Paraliji). Na raspolaganju su vam ležaljke i suncobrani duž čitave plaže, koje možete da koristite ceo dan besplatno ukoliko naručite piće u nekom od obližnjih restorančića. Ako niste raspoloženi za plaćanje pića, možete da koristite brojne klupice u hladu drveća, kojeg ima u zaleđu plaže.

gradska plaža u Limenasu

bliži prikaz gradske plaže u Limenasu

hladovina na gradskoj plaži u Limenasu

Desetak minuta hoda od gradske plaže u Limenasu, nalazi se plaža Karnagio sa istoimenim kafićem smeštenim na stenama. Iznad plaže je mala, plavo-belo okrečena crkvica i zemljani put koji vodi ka borovoj šumi u kojoj postoje brojni ostaci građevina iz antičkog perioda, kao i veliki amfiteatar sa čijeg vrha se vidi ceo Limenas kao na dlanu. Ova plaža nam se posebno svidela jer ima stenovitih delova, idealnih za skakanje i mnogo praznih delova, pogodnih za izolovano sunčanje, brčkanje i ronjenje.

Čuli smo da u okolini Limenasa postoje još dve lepe plaže – Makriamos i Tarsanas, ali njih u tom jednom danu nismo stigli da posetimo. U svakom slučaju, mogu da kažem da je Limenas bolji izbor od Limenarije, naročito za one turiste koji nemaju sopstveno vozilo ili mogućnost rentiranja vozila, jer su plaže bolje i bliže, a i samo mesto ima mnogo više prodavnica, butika, taverni, kafića i ostalih sadržaja potrebnih turistima. Limenas je veći gradić, znatno urbaniji i sadržajniji od Limenarije.

skulptura u novoj luci u Limenasu

zalazak sunca posmatran iz nove luke u Limenasu

suton u novoj luci u Limenasu

suton u novoj luci u Limenasu

Limenarija

Limenarija je simpatično, mirno, romantično mestašce. U njoj postoji nekoliko lepih, privatnih hotelčića, kakvi su „Ralitsa“, „Agali“, „Thalassies“, „Samaras“, sa bazenima sa zadnje strane, ali sa lošom, gore opisanom, plažom ispred njih. Gradska plaža može da posluži, ali kad znate da na ostrvu postoji mnogo divnih plaža, koje svojom lepotom oduzimaju dah, onda je uzaludno traćiti vreme baš tu. Mesto raspolaže sa dovoljno prodavnica, pekara, poslastičarnica, taverni, kafića, suvenirnica i radnji sa garderobom i opremom za plažu. Na raspolaganju će vam biti i apoteka sa parfimerijom, lekar za ne daj Bože, jedan Internet-kafe sa igraonicom, pa čak i bioskop.

pogled na Limenariju sa visine

crkva na ulazu u Limenariju iz pravca Potosa

kapela na crkvenom platou u Limenariji

Posebno bih izdvojila restoran „Mouragio“, u koji se može ući sa dve strane, iz centralne uličice i sa šetališta, a nalazi se u blizini gradske plaže. Od svih restorana koje smo posetili u Limenariji i Pefkariju, u „Mouragio“-u je bila najbolja i najkompletnija usluga. Porcije su dovoljno velike i kvalitetne, za razliku od drugih restorana gde porcije najčešće sadrže veoma malo glavnog jela, a mnogo više bezukusnih priloga i dekoracije. Cordon blue, punjene lignje, piletina u sosu od pečuraka… u ovom restoranu su odlični. Bez obzira šta naručite u „Mouragio“-u, besplatno ćete dobiti tradicionalno grčko predjelo – prepečeni hleb i puter začinjen belim lukom i peršunom i na kraju dezert – lokalni specijalitet – komad patišpana natopljen slatkim sirupom sa medom na kome stoji bela, penasta kugla, punjena sladoledom i prelivena čokoladom i kandiranim višnjama.

restoran „Mouragio“ u Limenariji

Vredan pomena je i fast-food restorančić „Yummy“ u centralnoj uličici. To je klasičan, grčki lokal, koji u prvom planu ima giros – naslagano začinjeno meso koje se vrti u krug i peče pored užarenog grejača. Ispred lokala, na ulici, su tri, četiri okrugla, metalna stočića sa stolicama i uređaj za pečenje palačinki. Na ovom mestu smo imali prilike da jedemo najukusniju i najobilniju porciju girosa, služenu na tanjiru, sa gomilom pomfrita, luka, cacikija i paradajza, i to za samo 4 €. Palačinke, punjene prilozima po izboru, takođe su fantastične i koštaju od 1 do 2 €. Porcije su toliko obilne i kvalitetne da ih čak ni veoma ješne osobe ne mogu pojesti. Ljubazni kelneri će vas najčešće uz dve porcije girosa častiti palačinkama, koje vrlo verovatno nećete moći ni da okusite, jer ćete se od girosa sigurno prejesti. Ipak, ne brinite, pakuju i za poneti :). Ovaj lokal vrši i usluge dostavljanja porcija, na telefonski poziv, pa možete klopu da naručite i iz svoje hotelske sobe.

fast-food restoran „Yummy“ u Limenariji

Ono što je tipično za sve restorane na ostrvu, pa i u Limenariji, je da se trude da isti budu uređeni u rustičnom, tradicionalnom ostrvskom stilu. Iz tog razloga ćete svuda morati da sedite na drvenim stolicama sa sedištima napravljenim od isprepletanog pruća. Te stolice doprinose autentičnosti ambijenta, ali su najneudobnije od svih na kojima sam sedela. Zato, gde god u lokalima vidite drvene klupe sa jastučićima ili bilo kakve druge, ne časite časa da zauzmete mesto.

tipični sto i stolice u jednom limenarijskom restoranu

Limenarija se sastoji iz svega nekoliko ulica. Sa jednog na drugi kraj mesta stižete za desetak minuta laganog hoda. Za turiste su interesantni šetalište, luka i centralna uličica, paralelna sa šetalištem. Šetalište prati liniju obale, dakle, prostire se uz samo more i lepo je uređeno – betonirano, sa palmama, žardinjerama sa cvećem, klupicama i po kojom neobičnom, modernom skulpturom sa motivima iz grčke mitologije. U krajnjem delu šetalište se širi u plato, srednje veličine, na kojem se ponekad organizuju koncerti u večernjim časovima, a zatim se nastavlja pored gradske plaže, oko poluostrvceta, do luke. Luka je mala, sa ribarskim brodićima i ponekom jahtom. Nema nagomilanih nečistoća i neprijatnog mirisa, te sa uživanjem možete šetati i ovim delom Limenarije. Primetićete i nekoliko turističkih brodića, izrađenih od drveta, nalik onim gusarskim, koji tokom dana voze turiste na jednodnevni izlet. Ispred svakog takvog brodića nalazi se reklamni pano sa fotografijama destinacija koje ćete tokom izleta imati prilike da vidite. Cene takvih izleta kreću se od 15 do 20 € po osobi. Najčešće su u cenu uključeni tradicionalni riblji specijaliteti i vino. Centralna uličica je simpatična, prepuna taverni i radnjica sa suvenirima. Zatvorena je za saobraćaj, pa turisti nesmetano mogu da se šetaju, a deca da trčkaraju naokolo. Tasos je čuven po proizvodnji meda, tako da su pored uobičajnih radnji sa suvenirima i opremom za plažu, veoma zastupljene i prodavnice sa ovom poslasticom.

šetalište u Limenariji

centar Limenarije

ulica koja se spušta ka limenarijskom šetalištu

centralna limenarijska uličica

centralna limenarijska uličica

Na nekih 500 metara zapadno od centra Limenarije, visoko na brdu iznad magistralnog puta, nalazi se fabrika i prodavnica nakita „Iris gold“.

fabrika i prodavnica nakita „Iris gold“ u Limenariji

Na istoj toj udaljenosti, ali istočno, u pravcu Pefkarija i Potosa, na brdu koje se uzdiže iznad Limenarije, nalazi se, gore već pomenuti, kompleks Metalia. U sklopu Metalie, pored ostataka napuštenog rudnika iz 18. veka, borove šume i plaže, je i žuta „palata“, koja je postavljena uz samu ivicu brda, tako da se vidi iz svih delova Limenarije. Ovu „palatu“ meštani nazivaju „Palataki“.

„Palataki“ na brdu iznad Limenarije

luka u Limenariji

Limenarija je prazna tokom dana, jer se svi turisti razmile po plažama širom ostrva, ali zato uveče oživi i dobije posebnu draž. Tada duž šetališta u svim tavernama upale fenjerčiće ili sveće na stolovima, zamirišu morski specijaliteti, čuje se muzika, žamor ljudi, talasi…

S’ obzirom da se Limenarija nalazi na najisturenijoj južnoj tački ostrva, u njoj imate prilike da uživate u najdužem i najlepšem zalasku Sunca. Dok velika, narandžasto – žuta lopta polako uranja u more i poprima jarko ružičaste tonove, ceo okoliš, nebo i more, zajedno sa njom, menjaju boje. U jednom momentu se ceo gradić kupa u ružičastom, more bude prepuno srebrnkastih iskri, mali ribarski čamci plove ka pučini da bi prostrli svoje mreže za večernji ulov, a vi sedite na velikim, belim, mermernim stenama, kojih ima na pretek u Limenariji, i sa voljenom osobom uživate u ovom predivnom i izuzetno romantičnom prizoru.

zalazak sunca u Limenariji

Limenarija noću (autor ove fotografije je Craig Manley)

Sve u svemu Limenarija može da bude odlična baza – mesto gde ćete naći povoljan i pristojan smeštaj, dovoljno prodavnica, pekara, poslastičarnica… za nabavku hrane, dovoljno restorana za pristupačne obroke na obali mora ili romantične večere uz sveće i muziku, ali, imajte na umu, da ona praktično nema plažu, ili bar nema dobru plažu, i budite spremni da svakodnevno odlazite peške, automobilom ili autobusom na okolne plaže.

Još neke korisne informacije

Porcije u restoranima koštaju od 4 do 8 €, salate od 2 do 5 €, a piće (sokovi i pivo) od 1 do 3,5 €. Dakle, večera za dvoje staje od 12 do 28 €, sve zavisi za šta se opredelite i koliko pića popijete. Naravno, uvek možete s’ nogu na ulici da pojedete giros, picu ili čuvenu pitu od spanaća ili sira (bugaca), koji koštaju od 1,5 do 2 €.

Autobuske karte su, kao sto sam već rekla, od 1 do 4 €, sve zavisi koliko je udaljena destinacija do koje idete. Primera radi, karta od Limenarije do Pefkarija je 1 €, do Alikija 2 €, a do Limenasa 3,30 €. Ista je cena karata u autobusu i na kioscima, tako da ne morate da tražite ulična prodajna mesta i da gubite vreme. Red vožnji autobusa na ostrvu tražite direktno od vozača (bilo kog „gradskog“ autobusa), s’ obzirom da uvek imaju više pripremljenih fotokopija. Autobusi su sa prtljažnicima, tako da bez problema možete da ponesete suncobrane, naduvane dušeke i dečje čamce.

Na svim plažama možete slobodno da raširite svoju ležaljku, ili peškir, i da pobodete sopstveni suncobran, za razliku od crnogorskog primorja. Ulaz na plaže se ne naplaćuje, osim za kompleks Makriamos u blizini Limenasa. Nigde nije velika gužva i uvek ćete naći mesta za sopstvene ležaljke ili peškire, koliko god da vas dođe na plažu i u bilo koje doba dana da dođete.

Ukoliko volite divlje plaže, prazne uvale, na Tasosu ih ima na pretek. Naravno, opet je neophodno da na raspolaganju imate automobil, ili barem motorče, ili budite spremni da pešačite kilometrima.

Za tinejdžere nema previše interesantnih sadržaja. Nećete naći mnogo modernih kafea i diskoteka, naročito ne u Limenariji. Tasos je pre ostrvo za miran, porodični odmor, ili za romantične parove, ljubitelje prirode i one koji se bave fotografijom.

Priroda na ostrvu je predivna. Ima mnogo zelenila, te zbog toga Tasos nazivaju „šuma koja pliva“. I pored bujne vegetacije, na naše iznenađenje, tokom dana i večernjih šetnji, komaraca nije bilo (osim uveče u hotelskoj sobi, ali i taj problem lako rešavate električnim aparatom sa tabletama protiv komaraca). Isto tako, nije bilo ni meduza, što nas je obradovalo.

Najbolje je na Tasos doći svojim automobilom, ili rentirati automobil ili motor, jer onda imate mogućnost da obiđete čitavo ostrvo i to nekoliko puta (obim Tasosa je svega stotinak kilometara). Motorizovani na Tasosu zaista možete da uživate i da birate tip plaže koji vam najviše odgovara, pa čak i da se svakog dana kupate na drugoj plaži.
Naravno, ukoliko ne dođete svojim automobilom, uvek možete da ga rentirate. Cena rentiranja je oko 20 € dnevno. Ovakvu mogućnost imate i u Limenariji, samo mislim da je preporučljivo da željeni automobil rezervišete nekoliko dana ranije.

Svi vozači bi trebalo da znaju da su putevi na Tasosu vijugavi, sa puno uzbrdica i nizbrdica, dosta oštrih krivina, naročito na potezu od manastira Svetog Arhangela Mihaila do Golden beach-a i od Golden beach-a do Limenasa, i noću nisu osvetljeni, tako da je neophodno voziti oprezno i izbegavati noćne vožnje. Upravo zbog ovakvih puteva, bicikl na Tasosu baš i nije rešenje za one bez vozačke dozvole.

I još nešto za kraj. I u dolasku i u odlasku će vam na trajektu biti potrebna poneka kesica „Smokija“, krekera ili onih debljih štapića sa susamom i naravno foto-aparat ili kamera. Čudite se zbog čega? Evo odgovora. Svaki trajekt prate na stotine galebova i albatrosa. Lete tik uz trajekt, glasno se oglašavaju, te čitav prizor podseća na kadrove iz Hičkokovih „Ptica“. Turisti im preko ograde pružaju pomenute grickalice, a oni prilaze sasvim blizu i onako u letu uzimaju ponuđeno. Zažalili su svi koji nisu pripremili grickalice za ovo druženje ili su ostavili foto-aparate i kamere u prtljagu u autobusu, pa ne dozvolite da se slično desi i vama.

trajekt napušta Limenas

bliski susret

nadomak luke u Keramotiju

nadomak luke u Keramotiju

Šta još da vam kažem o Tasosu, osim da bih ga uvek rado ponovo posetila.

K R A J