PUTOPIS – TREĆI PUT NA TASOSU (avgust 2007.)

Ovog leta, zahvaljujući tome što smo sve vreme na raspolaganju imali sopstveno vozilo, Tasos smo upoznali detaljnije, iz drugačijih uglova, i, pogađate, još više nam se dopao.

Na letovanje sopstvenim vozilom

Treća poseta Tasosu za mog supruga i mene posebno je značajna, jer je to bilo naše prvo duže putovanje na koje smo krenuli sopstvenim vozilom i naš prvi boravak na Tasosu prilikom kojeg smo imali na raspolaganju sopstveno prevozno sredstvo i samim tim neograničene mogućnosti obilaska ostrva. Duga pešačenja po najvećoj vrućini i jakom suncu do prvih lepih plaža, dosadno čekanje autobusa, uklapanje svojih želja i potreba sa nezgodnim redom vožnje ostrvskih autobusa, vraćanje sa predivnih, udaljenih plaža već oko 17 časova (kad tuda prolazi zadnji autobus)… konačno su postali deo prošlosti.

Proba sposobnosti novopečenog vozača i stanja automobila obavljena je na ruti: Beograd – Palić – Beograd, a generalna proba na ruti: Beograd – Paraćin – manastir Svete Petke u selu Izvor – Grza – Ćuprija – manastir Ravanica – Sisevac – Senj – Strmosten – Lisine – Despotovac – manastir Manasija – Beograd. Kako je sve prošlo kako treba i po auto-putu i po zemljanim putevima, a vozač stekao dodatno iskustvo i samopouzdanje, pakovanje za naše prvo motorizovano letovanje moglo je da počne.

Na put smo krenuli krajem jula 2007. godine u jutarnjim časovima. Plan je bio da do večeri stignemo u Paraliju, gde je letovao deo naše familije, vidimo se sa njima, pronađemo na licu mesta smeštaj za dve noći, sutradan obavimo kupovinu kožnih jakni, prespavamo još jednu noć u Paraliji, a zatim odatle nastavimo ka Tasosu. Međutim, tog dana kada smo krenuli na put vrućina je bila nesnosna, naročito tokom prolaza kroz Makedoniju, gde smo imali utisak da bukvalno gori zemlja. Iz bezbednosnih razloga za to prvo duže putovanje automobilom odabrali smo dnevnu vožnju, ali se pokazalo da to baš i nije mudra odluka, jer nas je vrućina doslovno smlatila, a i inače nismo bili dovoljno odmorni i naspavani, jer smo obavljali poslovne obaveze do duboko u noć pred polazak. Problem više bio je i nepostojanje klima uređaja u automobilu. Procenivši da nije pametno da tako umorni i ošamućeni od vrućine vozimo dalje, promenili smo prvobitni plan i skrenuli u prvo veće mesto u Makedoniji, gde smo uplatili smeštaj za pola dana. U sobu smo se smestili nešto pre 17 časova. Čim smo spustili glave na jastuk odmah smo zaspali. Probudili smo se oko 2 časa ujutru narednog dana, osvežili se, popakovali stvari u auto i već oko 3-4 časa nastavili put ka Paraliji. Vrućina je bila znatno manja, pa je i vožnja bila mnogo prijatnija. Vreme je brzo prolazilo, a mi smo uživali slušajući muziku i posmatrajući predele okupane prvim zracima Sunca. Na granici nije bilo gužve, bez greške smo potrefili pravo skretanje ka Katarini, sipali auto-gas na pumpi u blizini i već oko 7,30 po grčkom vremenu stigli u Paraliju. Neverovatno je da smo sasvim slučajno zaustavili automobil baš ispod terase naše rodbine, a zapravo smo se tu parkirali sa namerom da ih pozovemo na mobilni kako bi nam objasnili u kom delu mesta su smešteni i gde treba da dođemo da bismo se sa njima videli.

Utiske o Paraliji, u kojoj smo od 1994. do 2004. godine više puta letovali, a koju smo sada ponovo posetili i na kratko iskusili, pronaći ćete u odeljku Pijerija. Ovde samo moram da konstatujem da je Paralija, a posebno njene plaže i more, koje ih zapljuskuje, posle neverovatnih tasoskih lepota i prečistog i prozirnog mora, u kojima smo uživali leta 2005. i 2006. godine, bila pravo razočarenje. Skoro da nismo imali želju ni noge da umočimo u paralijsko mutno more. Sveprisutna gužva nam je smetala i za to malo vremena koliko smo proveli u Paraliji. Jedva smo čekali da se dokopamo Tasosa, njegovih predivnih plaža i onog opojnog, slankastog mirisa mora pomešanog sa intenzivnim mirisom borovine. Sva sreća što to čekanje nije dugo potrajalo.

U Paraliji smo obavili sve što smo planirali, prespavali jednu noć i već oko 5 časova ujutru nastavili put do Tasosa. Svi nama potrebni pravci bili su dobro obeleženi, tako da smo bez upotrebe štampanih karata ili GPS uređaja bez ikakvih problema stigli do „Lidl“-a smeštenog između Asprovalte i Nea Vrasne, a zatim po obavljenoj kupovini i do Keramotija i tu se ukrcali na trajekt do Tasosa, tačnije do Limenasa na severu ostrva. Prvi put smo lično iskusili tesno smeštanje automobila na trajekt, jedva sprečili Grka, koji radi na usmeravanju ukrcavanja automobila, da nam ne slomi retrovizor, koji je uporno pokušavao da savije, iako na našem automobilu retrovizori nisu sklopivi, istrpeli neprijatno vikanje radnika koji se trude da u rekordnom vremenu napune trajekt vozilima i putnicima i konačno isplovili ka Tasosu. Opet je usledilo željno iščekivano druženje sa galebovima i albatrosima na palubi trajekta. Neverovatno je koliki se broj ptica za tili čas skupi i koliko blizu lete uz trajekt i bez straha prilaze ljudima da bi uzeli ponuđene grickalice. Rekla bih da se ljudi više plaše tog bliskog kontakta sa ovim ne baš malim pticama, nego što se ptice plaše njih. U svakom slučaju, prelepo je videti ih iz tako neposredne blizine, ostvariti kontakt sa njima, slušati njihovo graktanje i posmatrati ih kako grandiozno lete širom raširenih krila iznad modro plavog mora. U tom druženju ionako kratka plovidba prođe još ekspresnije i Tasos se veoma brzo pojavi u vidokrugu.

Vila „Meni“ u Limenariji

Ovog leta ponovo smo želeli da odsednemo u Pefkariju, ali kako smo kasno saznali u kom terminu ćemo moći da koristimo godišnji odmor, svi smeštajni kapaciteti u tom mestu, koje nude naše turističke agencije, već su bili rasprodati, te je izbor pao na vilu „Meni“ u Limenariji i to preko slovenačkog „Relax“-a. Vidim na netu da ovu vilu još nazivaju i „studios“ i „hotel“. U svakom slučaju, radi se o jednom te istom objektu.

Vila je locirana na oko 1,2 km od centra Limenarije, u dubini ostrva. Od mora je udaljena oko 1,5 km. Naravno, nije nemoguće prepešačiti tu razdaljinu i vratiti se, ali ipak svakodnevno hodati po vrućini i suncu tamo ’vamo nije baš lako. Zato, po mom mišljenju, ova vila treba da bude izbor samo za ljude koji dolaze svojim vozilom, ili koji planiraju da sve vreme imaju iznajmljeni automobil ili skuter na raspolaganju.

Prednosti:
– lepa, čista i prostrana vila;
– studiji veliki (oko 25 kvadrata) i dobro opremljeni;
– čišćenje svakodnevno, kao i dopunjavanje toalet papira, sapuna… i bacanje smeća;
– peškiri se menjaju na svakih par dana, a posteljina na polovini smene;
– gazde fine, ljubazne, nasmejane, uslužne, ali govore samo grčki;
– bazen sasvim O.K. i sa odličnim radnim vremenom (do duboko u noć);
– dvorište vile pristojne veličine, lepo sređeno, sa dosta zelenila i cveća;
– vila ima svoj parking, za nekih 7-8 automobila;
– najbliže prodavnice i pekare udaljene svega 100, 200 metara.

vila

vila i parking ispred nje

ulaz

hol

recepcija

recepcija, hodnik i izlaz ka dvorištu i bazenu

zadnja strana vile

bazen

bazen

bazen

dvorište

Mane:
– udaljenost vile od mora i izolovanost od svih dešavanja;
– seoski ambijent sa „mirisima“ iz štala okolnih kuća;
– veličina bazena neprilagođena broju gostiju;
– pretesan parking, na kojem lako možete biti zagrađeni;
– buka sa puta koji prolazi pored vile i vodi ka unutrašnjosti ostrva.

Mi smo prilikom uplate aranžamana naglasili da želimo studio na spratu sa pogledom na parking, jer smo svog tek kupljenog „ljubimca“ želeli stalno da imamo u vidokrugu. Dobili smo veoma prostran studio na prvom spratu, sa ogromnom terasom, koja zaista gleda na parking, kako smo i tražili. Tu terasu je predviđeno da koriste dve porodice, ali smo mi imali privilegiju da je koristimo sami, s’ obzirom da je susedni studio bio prazan. Šteta je samo što se ni sa jednog kraja terase ne vidi more, ali šta da se radi, idealan smeštaj ne postoji, koliko god da ste spremni da ga platite.

naša terasa

pogled sa naše terase ulevo

frontalni pogled sa naše terase

pogled sa naše terase udesno

To što sam ovde navela i niz mana našeg ovogodišnjeg smeštaja, nikako ne znači da istim nismo bili zadovoljni, čak naprotiv. Naime, prva i najvažnija svrha blogovanja jeste realno predstavljanje destinacija i smeštaja. Zato se uvek trudim da sve opišem realno, bez ulepšavanja, a što podrazumeva navođenje prednosti, ali i mana. Dakle, vilom „Meni“ smo generalno bili zadovoljni. Lepo je skockana, čista, studiji su veliki, dobro opremljeni, redovno čišćeni, naša terasa ogromna, hol, recepcija, prostor oko bazena, dvorište, takođe, fino sređeni i održavani, domaćini srdačni ljudi, bazen, iako nevelik, sa odličnim radnim vremenom i ležaljkama, suncobranima i barom uz njega, parking mali, ali upotrebljiv. Da je sve pobrojano locirano malo bliže moru, kako bi se osetio pravi morski šmek, verovatno bih poželela da boravak u ovoj vili ponovimo još koji put. Nažalost, zbog toga što je vila uvučena u dubinu ostrva, smeštena u pravi seoski ambijent, boraveći u njoj stalno sam imala utisak da nismo na letovanju i to mi je baš smetalo. Jedva sam čekala da kolima priđemo Limenariji, kako bih preko krovova kuća ugledala more. Za nekog ko toliko voli more, poput mene, stalan kontakt sa njim, makar samo i vizuelan, je neophodan preduslov za zadovoljstvo tokom letovanja i stoga ne verujem da ću ikada više birati smeštaj koji je daleko od mora.

Vila „Vaso“ u Limenariji

Pred kraj smene uplaćene preko „Relax“-a, uz pomoć agencijskih predstavnica Nataše i Ivane, našli smo smeštaj za produžetak našeg odmora i to na samoj obali mora. U pitanju je vila „Vaso“ u Limenariji, u vlasništvu popine ćerke Kaliopi. Ova vila je kao svoje prednosti imala ono što je vili „Meni“ falilo – blizinu mora i bočni i frontalni pogled na plažu i more (imali smo dve terase), veliki, zemljani parking ispred i mir i tišinu i noću i danju. Međutim, sve drugo u njoj, osim pobrojanih prednosti, bilo je daleko lošije nego u vili „Meni“. Spolja je izgledala skromno i neugledno, studio u kojem smo boravili je bio premali (jedva smo se provlačili pored kreveta), tople vode nije bilo u večernjim i ranim jutarnjim časovima… Još jedna potvrda da idealnog smeštaja nema i da su kompromisi nužni. Da se od te dve vile mogla iskombinovati jedna, e to bi bio idealan smeštaj.

pogled sa naše manje terase u vili „Vaso“

Limenarija

Utisci o Limenariji ovog leta slični su onima iz 2005. godine, kada smo prvi put letovali na Tasosu. Međutim, ovog puta smo bili motorizovani, pa nam njena loša gradska plaža i ne baš čisto more nisu predstavljali problem, jer se tu svakako nismo kupali, a lako i brzo smo stizali do prelepih plaža u okolini. Kad se eliminiše ovaj glavni nedostatak Limenarije, a koriste njene brojne pogodnosti, dobija se dobra baza za letovanje. Uživali smo u večernjim šetnjama uz more, zalascima sunca, večerali u restoranima na obali, imali na raspolaganju dosta mini-marketa za snabdevanje, pekare, fast-food lokale, odličnu poslastičarnicu u blizini luke sa čuvenim lukumadesima (krofnicama u sirupu), suvenirnice, prodavnice sa lokalnim proizvodima, apoteku… Sve u svemu, opet ponavljam, za one koji nisu vezani za limenarijske plaže i koji mogu da „zuje“ po ostrvu, Limenarija je sasvim dobra baza. Iz perspektive nas nemotorizovanih 2005. godine, Limenarija je predstavljala razočarenje, dok je sada iz druge perspektive, ove 2007. godine, bila solidan izbor.

magistrala koja prolazi kroz Limenariju

ulica koja povezuje magistralu i luku

limenarijska luka

ribice i oktopod na štriku ispred restorana u limenarijskoj luci

ulaz u centralnu uličicu (šetališnu zonu) iz pravca limenarijske luke

centralna uličica (šetališna zona)

prodavnica tasoskih proizvoda

deo asortimana prodavnice tasoskih proizvoda

centralna uličica (šetališna zona)

pogled na more (mutno i braonkasto, kao i obično) sa šetališta u Limenariji

gradska plaža u Limenariji

ušuškana uvala, između luke u Limenariji i plaže Metalia

limenarijska luka u sumrak i Atos na pučini

limenarijska luka i Palataki u sumrak

Plaža Tripiti

Plaža Tripiti nalazi se na nekih 2 km od centra Limenarije, u pravcu ka Skali Maries, ili Skali Marion, što je drugi naziv tog mestašca. Do nje se može stići magistralom, najbolje automobilom, ili pešice delom obalom, a delom magistralom. Vozeći se magistralom, posle hotela „Tripiti“, sa leve strane, nailazi se na putokaz za spuštanje ka ovoj plaži, a zatim se par stotina metara vozi pristojnim zemljanim putem do povećeg parkinga u zaleđu plaže. Sama plaža je po mom ukusu, prostrana, bez previše gužve, sa peskom na obali, a sitnijim šljunkom u vodi, i, što je najvažnije, sa izrazito čistim i prozirnim morem i dubinom koja veoma brzo kreće, te je kao stvorena za plivanje, ronjenje i skakanje sa betonskog mola.

betonski mol na plaži Tripiti

pogled sa betonskog mola na plažu Tripiti

Na samom početku plaže, uz bok velike uvale, uzdižu se stene obrasle borovima, u kojima postoji zanimljiv prolaz. Ukoliko plivajući prođete kroz taj prolaz, sa svoje desne strane ugledaćete finu, malu, usamljenu uvalu. Šteta što se do iste ne može lako stići kopnom, jer je plivajući nezgodno dobaciti sav potreban plažni mobilijar i ostale stvari, ili ih baš nije lako prebaciti, a ne pokvasiti.

prolaz u stenama na plaži Tripiti

prolaz u stenama na plaži Tripiti

U zaleđu plaže smešteno je nekoliko restorana, vila i hotela. Mi smo jeli odlične lazanje u italijanskom restoranu „Maestral“ i fotografisali hotelčić „Green bay“, koji nam se baš svideo kao jedan od naših mogućih smeštaja za neko naredno leto.

lazanja u italijanskom restoranu „Maestral“ na plaži Tripiti

simpatična „gošća“ jednog od restorana

tabla na ulazu u hotel „Green bay“

hotel „Green bay“

bazen hotela „Green bay“

spektakularan zalazak sunca na plaži Tripiti

„Iris Gold“

Na brdu iznad magistralnog puta, koji prolazi kroz Limenariju, nalazi se fabrika i prodavnica zlatnog i srebrnog nakita „Iris Gold“. Za nju su, verujem, čuli svi koji dolaze na Tasos, jer godinama unazad promoterke na ulazu na trajekt, kako u Keramotiju, tako i u Limenasu, dele velike, sklopive mape Tasosa, na čijoj pozadini je reklama upravo za „Iris Gold“. Ovo zdanje vredi posetiti, bez obzira imate li nameru da kupite neki komad nakita ili ne, zbog prelepo uređenog vrta i fantastičnog pogleda, koji se pruža sa velike terase na otvorenom. Nije nužno čak ni ući u samu fabriku i prodavnicu. Dovoljno je sesti u kafić u vrtu i sa visine posmatrati Limenariju, plažu Stelakis i more. Pogled je nezaboravan.

„Iris Gold“

„Iris Gold“

breskve u vrtu „Iris Gold“-a

prelepi vrt

prelepi vrt

velika terasa na otvorenom

pogled na plažu Stelakis i more

pogled na Limenariju, plažu Stelakis i more

Vožnja zapadnom obalom Tasosa

Obilaženje ostrva automobilom bilo je naša glavna zanimacija ovog leta. Nebrojano puta smo prošli zapadnom stranom ostrva, od Limenarije prema Skali Maries, te dalje ka Skali Kalirahi, Skali Sotiros, Skali Prinos, Skali Rahoni, Pahisu, sve do Limenasa. Zaustavljali smo se na svakom vidikovcu pored puta, uživali u pogledu, fotografisali. Tasoski pejzaži su zaista veličanstveni.

pogled sa vidikovca u blizini Limenarije

pogled na Skalu Maries u daljini

Iznenadilo nas je koliko divljih i poludivljih uvalica postoji duž cele zapadne obale, na koliko mesta može da se skrene kolima ka moru, da se parkira u hladu borova i neometano uživa u čarima mora i sunca. Svidelo nam se i to što su putevi većim delom vrlo pristupačni za vožnju, locirani tik uz more i što se gotovo sve vreme i iz kola može uživati u predivnom pogledu i krajolicima koji se nižu jedan za drugim.

divlja uvala u blizini Skale Maries

divlja uvala u blizini Skale Maries

divlja uvala u blizini Skale Maries

vožnja zapadnom obalom Tasosa

pogled sa vidikovca u blizini Skale Kalirahi

Mala mesta, u koja smo u prolazu svraćali, nas nisu očarala u tolikoj meri da bismo u nekom od njih poželeli da odsednemo neke od narednih godina. Čini nam se da su ipak premala i sa nedovoljno sadržaja za dobru, letnju bazu.

Skala Kalirahi

Skala Kalirahi

Skala Kalirahi

Plaža Pahis, o kojoj smo čuli toliko hvalospeva, nam se nije baš previše dopala zbog predugog plićaka i podosta trave u moru. Ipak, priznajemo da je prirodna hladovina na njoj prava blagodet, a restorančić na samoj obali, u blizini rasklimanog, metalno-drvenog mola, vrlo prijatan i sa znalački pripremljenom hranom i pristojnim cenama.

plaža Pahis

plaža Pahis

Potez od Pahisa do Limenasa nam se posebno svideo, jer je vegetacija tu znatno gušća, a miris borova intenzivniji nego na jugu ostrva.

pogled sa vidikovca u blizini Pahisa

bujna vegetacija u blizini Limenasa

Limenas u daljini

pogled na novu luku u Limenasu

pogled sa puta u blizini Limenasa

Na samom ulazu u Limenas skrenuli smo na plažu Tarsanas. Nije izgledala loše, prirodnog hlada je bilo dosta, gužva nije bila preterana, ali nam je oštro, poveće kamenje na ulazu u more smetalo, te nismo imali želju da tu provedemo duže vremena.

skretanje za plažu Tarsanas

plaža Tarsanas

Na izlazu iz Limenasa, vozeći ka Skali Panagiji i Skali Potamiji, sa leve strane puta nalazi se kamenolom u kojem se eksploatiše beli tasoski mermer. Na par koraka od puta, iznad kamenoloma, napravljena je mini platforma, sa koje se mogu posmatrati i fotografisati radovi u kamenolomu.

kamenolom na izlazu iz Limenasa

kamenolom na izlazu iz Limenasa

Skala Panagija i Skala Potamija

Put od Limenasa do planinskog sela Panagija, a zatim i spust ka Skali Panagija, nije baš idealan za vožnju, jer ima dosta uzbrdica, nizbrdica i oštrih krivina, ali ni ne predstavlja neki poseban problem. Pretpostavljam samo da bi bilo nezgodno prelaziti tu deonicu noću, naročito ako put nije osvetljen, a rekla bih da nije, ili bar nije najvećim delom.

Gusta borova šuma, oštar, svež vazduh, raznobojne, drvene košnice na proplancima pored puta, pogled u visinu na planinske vrhove i na dole na obalu mora i more, vrlo su živopisni i upečatljivi.

Na najvišoj tački puta, iz sela Panagija, pruža se jedinstven pogled na celi Zlatni zaliv. Na jednom kraju zaliva je Skala Panagija, poznatija kao Zlatna plaža ili Golden beach, a na drugom kraju Skala Potamija, koju zovu i Zlatna obala ili Golden coast.

pogled na Skalu Panagiju

pogled na Skalu Potamiju

Znam da su mnogi oduševljeni ovim delom Tasosa, ali sa žaljenjem moram da kažem da ja ne delim njihovo oduševljenje. Meni su ova dva mesta nekako nedefinisana, raštrkana na prevelikom prostoru, a sa premalo sadržaja. Pored toga, ne volim u primorskim mestima da vidim toliko listopadnog drveća, a trska i trava po obodima plaže me užasavaju. Kad se u obzir uzmu i preveliki talasi, vetar i kamenje na dobrom delu plaže, na spoju dva mesta, utisak se dodatno pogoršava. Naravno, ima ovaj zaliv neku svoju divlju lepotu i originalnost u odnosu na ostale tasoske predele, fenomenalno „pozira“ prilikom fotografisanja i još fenomenalnije izgleda na fotografijama, ali ipak ne ispunjava ni deo kriterijuma koje treba da ima destinacija koju bih ja odabrala za svoju bazu tokom letovanja na Tasosu.

Skala Panagija

Skala Panagija

Skala Panagija

Skala Panagija

Skala Potamija

Skala Potamija

Skala Potamija

pogled iz Skale Potamija na Skalu Panagija

Mnogi su me pitali koje od ova dva mesta pre treba izabrati. Ja verovatno ne bih izabrala nijedno, ali ako bih već morala da biram presudile bi nijanse. Naime, Skala Potamija, čini mi se, ima više sadržaja potrebnih turistima, dok je plaža, po mom mišljenju, lepša u Skali Panagiji i to naročito u njenom krajnjem delu. Možda je najbolje smestiti se na sredini zaliva, ali samo pod uslovom da ste spremni za stalna pešačenja na jednu i na drugu stranu ili vozikanje automobilom.

Vožnja istočnom obalom

Vozeći se iz pravca Skale Panagija i Skale Potamija natrag ka Limenariji, prošli smo kroz mesto Kinira, a zatim skrenuli i ka Rajskoj plaži ili Paradise beach-u. Najimpresivnija tasoska plaža ovog puta dočekala nas je u prilično mirnom izdanju. Sada je manje ličila na daleke, egzotične plaže, ali je i dalje bila jednako lepa.

Rajska plaža

Potez od Rajske plaže do manastira Svetog Arhangela Mihaila je naročito lep. Borova šuma sa obe strane magistralnog puta je toliko visoka i gusta, maslinjaci koji se spuštaju ka moru takođe gusti i vrlo brojni, a more u kontrastu sa tim intenzivnim zelenilom izrazito plavih tonova. Put je postavljen više u odnosu na more, na liticama, krivudaviji je i nezgodniji za vožnju, ali su zato vidikovci brojniji i pogledi, koji pucaju sa njih, očaravajući.

u blizini Rajske plaže

divlja uvala u neposrednoj blizini Alikija

divlja uvala u neposrednoj blizini Alikija

predeli u okolini Alikija

predeli u okolini Alikija

predeli u okolini Alikija

u blizini manastira Svetog Arhangela Mihaila

Čuveni tasoski manastir Svetog Arhangela Mihaila, izgrađen na liticama iznad mora, prvi put smo posetili ovog leta. Ranijih godina smo iz autobusa, onako u prolazu, samo uspevali da bacimo pogled na njega. Čula sam da se baš u ovom manastiru čuva klin kojim je desna ruka Isusa Hrista bila prikovana za krst. Takođe, priča se da u podnožju manastira postoji lekoviti izvor.

Na ulazu u manastirski kompleks stoji tabla dobrodošlice, na kojoj piše da je neophodno poštovati kodeks oblačenja, koji podrazumeva da muškarci treba da imaju odeću dugih nogavica i rukava, a žene suknje i ogrtače preko ramena. Ipak, za one koji dođu do ulaza u kompleks obučeni mimo ovih pravila, postoji rešenje u vidu odeće koju će privremeno dobiti na upotrebu. Naravno, lepše je i higijenskije na ovo mesto stići u svojoj pristojnoj garderobi.

Fotografisanje je dozvoljeno ispred ulaza u manastirski kompleks, ali unutar kompleksa nije. Kao neko ko poštuje zabrane, nemam nijednu fotografiju unutrašnjosti.

Pogled sa terase manastirskog kompleksa, sa visine, na brda i stene, na more, koje ih zapljuskuje, na plaže Afroditi i Livadi… je fenomenalan.

freska iznad kapije manastira

tabla na ulazu u manastir

tabla dobrodošlice i upozorenje na propisani kodeks oblačenja

pogled sa terase manastira

pogled sa terase manastira

pogled sa terase manastira na plaže Afroditi i Livadi

u blizini manastira

pogled na manastir iz daljine

Pefkari i Potos

I ovog leta često smo svraćali do Pefkarija i Potosa. Zatekli smo ih u istom izdanju kao i prethodnih sezona. Kako sam o njima u ranijim putopisima puno pisala, nemam ništa novo da dodam, osim da priložim nekoliko aktuelnih fotografija.

glavna pefkarijska uvala

gradska plaža u Potosu

zalazak sunca u Potosu

Plaža Psili Amos

Na nepunih 5 kilometara udaljenosti od Potosa, u blizini mesta Astris, nalazi se plaža Psili Amos. Prvi put smo je posetili ovog leta. Veoma nam se svidela. Po obodima su prilično zaglačane stene, zgodne za odlaganje stvari i izležavanje, na sredini je najfiniji, beli pesak, u vodi je celom dužinom uvale isti takav fini, beli pesak, koji je neverovatno mekan pod nogama, kao tepih, a moru daje prelepu tirkiznu nijansu. Celu uvalu uokviruje borova šuma, koja na pojedinim delovima pravi značajan hlad. Na samoj plaži postoji kafić u kojem svira sa ukusom birana muzika, dok gore uz magistralu ima značajnih proširenja za parkiranje brojnih vozila, kao i jedan restoran i mini-market. Nasuprot plaži, podalje od obale, smešteno je simpatično ostrvce. Sasvim dovoljno lepote i sadržaja za kompletno uživanje. Jedino što malkice može da pokvari utisak je verovatna česta gužva na ovoj plaži i slatkovodni, hladni, podvodni izvori, koji na pojedinim delovima znaju naglo da ohlade noge.

plaža Psili Amos

plaža Psili Amos

plaža Psili Amos

plaža Psili Amos

Plaža Notos

Nemoguće je zaputiti se ka Psili Amosu, a ne svratiti na našu omiljenu tasosku plažu. O njoj sam već dosta pisala u prošlogodišnjem putopisu. Sad samo mogu da dodam da je i dalje jednako lepa i da joj to što smo automobilom više puta obišli ceo Tasos i videli i mnoge druge plaže, nikako nije ugrozilo tron na kojem stoji u našim srcima.

plaža Notos

plaža Notos

plaža Notos

plaža Notos

plaža Notos

plaža Notos

Hotel „Kamari beach“ na plaži San Antonio

Hotel „Kamari beach“ na samom kraju potoske uvale, na plaži San Antonio, čiji je naziv, ispisan na zidu krupnim slovima, uočljiv i sa velike daljine, odavno je privukao našu pažnju. Ovog leta smo ga obišli i bili vrlo zadovoljni onim što smo videli. Hotel je na odličnom mestu, na samoj plaži, ima ograđen parking srednje veličine, lepo je uređen, okružen zelenilom i cvećem, a bazen mu je prelep i sigurno među najvećima na Tasosu. Ukoliko se dogovori prihvatljiva cena, mogao bi da bude odličan izbor za neku od narednih sezona.

hotel „Kamari beach“

hotel „Kamari beach“

hotel „Kamari beach“

hotel „Kamari beach“

hotel „Kamari beach“

plaža San Antonio

Povratak sa Tasosa

Ovog leta na Tasosu smo ostali duže nego inače, obišli ga celog nekoliko puta i samim tim upoznali znatno bolje nego ranijih godina, ali i još više zavoleli, navikli čula na sve kvalitetno što ima da ponudi, te nam je povratak kući pao teže nego ikada pre. Koliko god to mnogima bilo čudno, još nismo pošteno ni isplovili iz luke u Limenasu, a ja sam već imala neverovatno snažnu želju da se ponovo vratim. Znam da treba menjati destinacije, uvek videti nešto novo, ali Tasos one koji se zaljube u njega privlači kao magnet i malo ostavlja prostora za otkrivanje novih vidika. Bilo bi najbolje kada bismo u svakoj sezoni sebi mogli da priuštimo najmanje desetodnevnu dozu Tasosa i još toliku dozu neke druge letnje destinacije. Nadam se da ćemo jednom imati dovoljno dana godišnjeg odmora i dovoljno sredstava za tako nešto.

pogled na Tasos sa trajekta

K R A J