Vila „Majur“ Kelebija (decembar 2016.)

Autorka fotopisa: MIRARBI
Prikazana destinacija: Kelebija
Vreme boravka: decembar 2016. godine
Broj fotografija u fotopisu: 60
Redosled izlaganja: fotografija, opis fotografije, i tako redom

         

Kroz ovaj i sledeći fotopis, kao što sam već najavila, ispričaću vam bajku, koja se ne odvija „iza sedam mora i sedam gora“, kako to obično biva, već u našoj Srbiji, u divnoj Vojvodini, na severu Bačke, desetak kilometara od centra Subotice, na svega 500 metara od granice sa Mađarskom, u mestu Kelebija. Zašto priču koja sledi nazivam bajkom? Vrlo jednostavno. Zato što su prisutni svi elementi karakteristični za bajke. Tu je impozantno zdanje, toplog kolorita, sa stilizovanim eksterijerom i enterijerom, raskošno opremljeno, koje neodoljivo podseća na dvorac, ušuškano u uređeni park sa bujnom vegetacijom, koji ga čini teško uočljivim čak i iz neposredne blizine. Tu je i simpatično jezerce, u kojem se ogledaju krošnje drveća i oblačcima prošarano nebo, bogato ribom, sa mnoštvom najrazličitijih pataka i gusaka, koje na njemu obitavaju i glasno se oglašavaju. Tu je i ergela sa prelepim, belim konjima carske, lipicanerske rase, uređena pod konac, sa koje fijakeri dolaze po goste velelepnog zdanja i odvoze ih u duge vožnje po nepreglednoj ravnici i obližnjoj Kelebijskoj šumi. I što je najvažnije, tu su pravi profesionalci, vredni, ljubazni, posvećeni, predusretljivi, a nenametljivi ljudi, koji svojim gostima pružaju kraljevski tretman. Sasvim dovoljno elemenata da se ova priča nazove bajkom? Mislim da ih je i više nego dovoljno, u šta ćete se i sami uveriti.

Put koji vodi do vile

Posle prevaljenih desetak kilometara magistralnim putem od centra Subotice ka graničnom prelazu Kelebija/Tompa, sa leve strane vidljiv je veliki znak na kojem piše VILA „MAJUR“ ****. Kod tog znaka isključuje se na put, koji je prikazan na fotografiji, kojim se, pored jezerceta i parka, stiže pravo do parkinga vile „Majur“.

Parking

Parking je, kao što se vidi na fotografiji, dovoljno prostran, adekvatan čak i za parkiranje većih vozila, uključujući i autobuse.

Vila

Vila „Majur“, kako sam u uvodnom delu napisala, arhitektonski vrlo podseća na dvorac i izuzetno lepo izgleda i spolja i iznutra. Izgrađena je 2006. godine na mestu na kojem se deceniju i po unazad nalazio nadaleko čuveni istoimeni restoran.

Vila

Već na prvi pogled uočljivo je da je prilikom izgradnje, a i kasnije, vođeno računa o svakom detalju, kako postignutu estetiku baš ništa ne bi narušavalo.

Vila

Iako je vila izgrađena pre tačno deset godina, izgleda potpuno novo, kao da su radovi juče završeni.

Logo vile na podnim pločicama

Prepoznatljivi logo vile prisutan je na neočekivanim mestima.

Logo vile na ulaznim vratima

Ipak, stilski je lepo uklopljen, te ne smeta što je uočljiv na svakom koraku.

Hol

Hol je vrlo raskošno i lepo uređen.

Hol

Njime dominira stilski nameštaj i uz njega uklopljeni tepisi, draperije i osvetljenje.

Interesantan komad nameštaja u holu

Pojedini komadi nameštaja u holu predstavljaju prava umetnička dela.

Interesantan komad nameštaja u holu

Gde god da se pogled zaustavi vidljiv je poneki interesantan detalj.

Separe u holu

A tu je i izuzetno prijatan i udoban separe.

Recepcija

Recepcija je izrađena od masivnog mahagonija, koji je i inače najviše zastupljen u enterijeru vile.

Prilaz smeštajnom delu vile

Pravo od recepcije, kroz vrata, koja su prikazana na fotografiji, ulazi se u deo vile u kojem su apartmani i sobe. A levo od tih vrata je hodnik, koji vodi do bazena, saune i teretane.

„Drvo“ u hodniku

Hodnici su prepuni saksijskog bilja, a pojedini primerci, poput ovog na fotografiji, toliko su veliki da se komotno mogu nazvati drvećem.

Stepenište

Ovim lepo stilizovanim stepeništem stiže se na sprat vile u kojem je ostatak apartmana i soba.

Stepenište

Stepenište je svo u staklu, sa obiljem prirodnog svetla, koje očekivano vrlo pogoduje biljkama.

Hodnik ukrašen saksijskim biljem

Evo i jednog od pomenutih hodnika, koji je ukrašen brojnim saksijskim biljem.

Hodnik ukrašen saksijskim biljem

Evidentno je da neko ovim biljkama posvećuje puno pažnje, čim su tako zdrave i napredne.

Dnevna soba apartmana 309

Ovo je dnevna soba apartmana 309, na prvom spratu, u kojem smo bili smešteni.

Dnevna soba apartmana 309

Dovoljno je prostrana i prijatna, a nameštaj je i izgledan i udoban. Jedina zamerka bi se mogla staviti na zastareli model televizora, nedovoljne veličine ekrana, sa oskudnim izborom kanala, naročito domaćih. Na svu sreću bežični internet odlično radi, tako da se manjak televizijskih kanala može i tako nadomestiti.

Mini-bar u apartmanu 309

Mini-bar je, kao što se vidi na fotografiji, nešto veći od onih standardnih hotelskih, što gostima, koji ovde borave u letnjem periodu, sigurno puno znači.

Kupatilo apartmana 309

Kupatilo je besprekorno čisto, što je najvažnije, ali sa vidljivim znacima vremešnosti na pojedinim elementima, koje bi valjalo zanoviti u nekom narednom periodu.

Kupatilo apartmana 309

Funkcionalno je, dobro opremljeno i toplo, što je nama tokom ovih hladnih decembarskih dana bilo izuzetno važno.

Kupatilo apartmana 309

Svim gostima na raspolaganju su peškiri za različite namene, koji se menjaju svakog dana, kao i bade mantili i papuče.

Spavaća soba apartmana 309

Pored hodnika, kupatila i dnevne sobe, u apartmanu 309 na raspolaganju smo imali i ovu lepu, osunčanu, izuzetno prijatnu spavaću sobu. Pravom odmoru u njoj naročito doprinosi mogućnost potpunog zamračivanja i apsolutna tišina, koja u vili i oko vile vlada.

Spavaća soba apartmana 309

Iako mi je po pitanju udobnosti kreveta i izbora jastuka teško ugoditi, u vili „Majur“ sam bila i više nego zadovoljna.

Izlaz na balkon apartmana 309

Iz dnevne sobe izlazi se na poveći balkon.

Pogled sa balkona apartmana 309

Odatle se pogled pruža levo na park, a pravo i desno na parking, smešten ispred vile.

Pogled sa balkona apartmana 309

Jasno se vidi i prilazni put parkingu i vili.

Pogled sa balkona apartmana 309

Tokom noći i jutra temperatura je bila u debelom minusu, što je učinilo da drveće bude belo od inja.

Pogled sa balkona apartmana 309

Iako je prizor interesantan, pa čak i lep, tolika hladnoća početkom decembra nije baš bila dobrodošla.

Bazen

Bazen, sauna i teretana nalaze se u istom delu vile, koji je veoma lepo uređen i dobro održavan. Ipak, zamerka bi se mogla staviti na prilično male dimenzije bazena, kao i na temperaturu vode u njemu i nedovoljnu hlorisanost iste. Tokom našeg boravka u vili, u prostoriji u kojoj je bazen bilo je samo 23 stepena, a voda u njemu bila je čak osetno hladnija. Iz tog razloga niko osim mene u bazen nije ni ulazio, a mene je ta moja „ludorija“ skupo koštala, s’ obzirom da sam po povratku kući bila ozbiljno bolesna narednih pet nedelja, što mi se nikada u životu nije dogodilo.

Pogled iz bazena

Kako je prostorija u kojoj je bazen sva u staklu, iz njega se pruža fin pogled na okolinu vile.

Bazen

Na ovoj fotografiji vidljiva su velika vrata, koja se širom mogu otvoriti, a koja vode na prostranu letnju terasu. Vidljiva je i galerija, na koju se gosti takođe mogu smestiti. A ono što nije vidljivo, a što treba naglasiti, je da je prostorija u kojoj je bazen vrlo prijatna i u noćnim satima, zbog romantičnog osvetljenja. Na svodu galerije ugrađene su lampice, koje stvaraju utisak zvezdanog neba, što naročito lepo izgleda.

Bazen

Ulaz u bazen je, kao što se vidi na ovoj fotografiji, dobro osmišljen, te je pristupačan i bezbedan čak i za decu i slabije pokretne osobe. Dubina ide od pola metra do metar i osamdeset centimetara.

Bazen i stepenice ka teretani

U donjem nivou su svlačionice i tuš kabine, dobro opremljene svime što bi gostima moglo zatrebati, kao i sauna, čiju upotrebu je potrebno najaviti osoblju vile, a na gornjem nivou, na galeriji, je teretana.

Teretana

Teretana je, kao što se vidi, nevelika i skromno opremljena, ali može da posluži. Interesenata za njeno korišćenje, tokom našeg trodnevnog boravka, koliko smo primetili, nije bilo.

Restoran

U istoimenom restoranu vile „Majur“, koji je svoj dobar glas stekao čak petnaest godina pre izgradnje same vile, može se uživati svim čulima. Ne zna se šta je lepše i bolje, ambijent ili hrana, koja se u njemu služi. Svakog vikenda gosti imaju priliku da uživaju u muziciranju tamburaškog orkestra, što smo mi na žalost propustili, jer smo u vili boravili tokom radne nedelje.

Prelepi vitraž unutar restorana

Jedina zamerka, koju na restoran „Majur“ imam, je fizička nerazdvojenost pušačkog od nepušačkog dela. Suprugu i meni, kao nepušačima, vrlo smeta kad neko puši u našoj blizini, a naročito kad to čini dok mi obedujemo, što se u restoranskoj sali baš nikako nije moglo izbeći.

Bečke šnicle

U okviru paketa „Romantični vikend za dvoje“, koji smo koristili tokom radne nedelje, imali smo uplaćen polupansion, tačnije doručak i večeru u svakom danu boravka. Za doručak gosti biraju hranu i piće sa unapred pripremljenog, odštampanog, plastificiranog spiska, dok se za večeru opredeljuju za jedno od dva jela, koja im kelner usmeno ponudi, uz koja sleduju salata i dezert. Porcije su izuzetno obilne, a hrana preukusna. Na fotografiji vidite porciju bečkih šnicli za, verovali ili ne, jednu osobu.

Šomloi galuške

Za dezert su nam redovno služene Šomloi galuške, prikazane na fotografiji. U pitanju je kolač fantastičnog ukusa. Recept nije teško naći na internetu. Međutim, procedura pravljenja istog nije baš najjednostavnija.

Bašta restorana

Restoran „Majur“, pored velike zatvorene sale, raspolaže i sa natkrivenom baštom na otvorenom, koja logično tokom našeg boravka, početkom decembra, nije bila u funkciji. Verujem da je u nezimskom periodu tu pravo zadovoljstvo sedeti i uživati u mirisima, ukusima i pogledu na park.

Park

Park, koji zauzima poveći prostor između bočne strane vile i jezera, ispresecan je stazama za šetnju. Dobro je održavan, što se na ovoj i sledećih nekoliko fotografija može videti, i izgleda vrlo lepo čak i u zimskom periodu.

Park

Vegetacija je veoma bujna, a najviše su zastupljeni borovi i jele.

Park

U pojedinim tekstovima na internetu park vile „Majur“ okarakterisan je kao „šuma sa stoletnim stablima“. Moj utisak je da je i takav opis sasvim prihvatljiv i vrlo verovatno potpuno tačan.

Park

Za odlazak na ovu destinaciju birali smo izrazito sunčane dane. Hladnoću, na žalost, u ovom periodu godine nikako nismo mogli izbeći.

Park

U parku postoje dva ovakva natkrivena šanka, koja pripadaju restoranu „Majur“, a koja, jednako kao i bašta na otvorenom, tokom našeg boravka nisu bila u funkciji, što je razumljivo za početak decembra.

Guske

Parkom, duž obale jezera, šetaju najrazličitije vrste gusaka i pataka. „Ekipa“, prikazana na fotografiji, neverovatno je glasna i beskrajno simpatična.

Patke

Za razliku od gusaka, patke su vrlo statične i savršeno tihe.

Jezero

Meni se ova drvena kućica čini premala za toliki broj ptica, ali je očigledno da nisam u pravu, s’ obzirom da sve izgledaju srećno i debeljuškasto.

Jezero

U prospektima vile „Majur“ stoji podatak da je ovo veštačko jezero bogato ribom i da je predviđeno za amatersko pecanje. U njegovom produžetku, iza one drvene kućice za guske i patke, koju sam prikazala na prethodnoj fotografiji, nalaze se i teniski tereni, koji su takođe na raspolaganju gostima vile, naravno u nezimskom periodu.

Jezero

Iako su dani tokom našeg boravka bili sunčani, temperature su bile u minusu, naročito tokom noći i jutra, te je zato jezero, kao što se vidi na ovoj fotografiji, do pola zaleđeno.

Patka

Ova patkica se baš fino namestila za fotografisanje na interesantnom mestu sudara jeseni i zime.

Jezero

A odavde, sa prilaznog puta vili, jezero se vidi gotovo u celini.

Park

Zatim sledi nekoliko, neskromno ću reći, umetničkih kadrova iz parka.

Park

Krošnje, koje su samo delimično osunčane, izgledaju veoma zanimljivo.

Park

Baš volim ovakve kadrove.

Prilaz vili iz parka

Asfaltirane staze, kroz park, vode nazad od jezera do vile.

Prilaz vili iz parka

Za čas posla, iz bujne vegetacije parka, proviri impozantno zdanje vile „Majur“, čiji topao kolorit stidljivi, popodnevni zraci decembarskog sunca čine još toplijim i lepšim.

* * *

Sveukupni utisak mog supruga i mene je i više nego pozitivan. Sigurna sam da je tokom proleća, leta i rane jeseni sve još lepše i čarobnije i da bismo, da smo u ovom kompleksu boravili u tom toplijem delu godine, svime bili apsolutno oduševljeni. Zamerke, koje sam iznela, zaista su minimalne i što je najvažnije vrlo su lako otklonjive. Nema sumnje, boravak u kompleksu „Majur“ prvom prilikom ćemo sa velikim zadovoljstvom ponoviti.

* * *

Moram da naglasim da je lokacija samog kompleksa odlična, iako se to na prvi pogled možda tako ne čini. Naime, centar Subotice, koji mi se vrlo dopada, udaljen je svega desetak kilometara, a prelepi Palić, sa svim svojim brojnim sadržajima, nekih petnaestak kilometara. Takođe, od kompleksa „Majur“ do velikih, povoljnih diskonta robe široke potrošnje, „Hatar“ i „Tompaker“, koji se nalaze u Mađarskoj, par stotina metara od graničnog prelaza, može se stići peške. Uz to, nadaleko čuvena mađarska banja Morahalom nije previše daleko odatle, a moguće je organizovati izlet i do obližnjeg Segedina. Sasvim dovoljno opcija za ispunjenih čak nedelju dana boravka, a kamoli za produženi vikend.

* * *

Ovu bajku ispričala sam tek do pola. Njen nastavak, koji vam svakako preporučujem, sledi  u fotopisu Ergela lipicanera „Kelebija“. Uživajte!!!